Tržište nepokretnosti u Republici Srbiji u 2025. godini vredelo je 8,1 milijardu evra, što predstavlja rast od 8,6% u odnosu na 2024. godinu.
Ukupna vrednost tržišta dostigla je 8,1 milijardu evra, što je rast od 8,6% u odnosu na prethodnu godinu. Broj kupoprodajnih ugovora porastao je za 1,8%, dok su cene stanova nastavile umeren rast od 5,7% na godišnjem nivou, prema podacima Republički geodetski zavod.
Najveći deo investicija i dalje ide u stanove — 4,8 milijardi evra ili 60% ukupne vrednosti tržišta. Kuće učestvuju sa 8,1%, građevinsko zemljište sa 6,8%, poslovni prostori sa 4,2%, dok poljoprivredno zemljište ima udeo od 2,8%.
Beograd i dalje dominira sa 53% ukupne vrednosti
Beograd i dalje dominira sa 53% ukupne vrednosti prometa stanova, kao i u segmentima garaža, poslovnih prostora i građevinskog zemljišta. Nasuprot tome, Vojvodina prednjači u prometu poljoprivrednog zemljišta, kuća i vikendica.
Kreditno finansiranje beleži rast — 14% svih ugovora uključuje kredite, dok je kod stanova taj procenat 31%. Drugim rečima, tržište ne raste zato što ljudi imaju više novca, već zato što su spremni da se zaduže više i duže.
Segment stanova beleži rast vrednosti od 17,4% i rast broja ugovora od 5,5%. Garaže rastu po vrednosti, ali uz manji broj transakcija. Kuće beleže umeren rast, dok je poljoprivredno zemljište jedini segment u padu.
Najskuplji kvadrat dostigao je 15.298 evra na Savski venac, dok je stan u Beograd na vodi prodat za 1,8 miliona evra. Najskuplja kuća — 3,8 miliona evra, a garažno mesto 66.000 evra. Parking kao investicija života — jer očigledno je lakše kupiti kvadrat vazduha nego kvadrat zemlje.
Da li je ovo pravo vreme za ulaganje?
Ako se traži savršen trenutak — nema ga. Ali postoji jasan trend:
- Centar grada je blizu plafona — očekuje se stagnacija ili blag rast
- Širi centar i obodi preuzimaju primat
Naselja poput Banjica, Kanarevo brdo i Miljakovac i sva ona bliža centru grada ( autobusom do 10-15 minua) već beleže rast i očekuje se njegov nastavak.
Ali stvar nije samo u ceni — i tu dolazi deo koji se često prećutkuje dok se prodaju priče o “elitnim lokacijama”. Ljudi ne izbegavaju centar isključivo zbog paprenih kvadrata. Parking postaje luksuzniji od samog stana — u nekim delovima grada i bukvalno, s obzirom na cene garaža koje konkuršu garsonjerama.
U naseljima van strogog centra još uvek postoji mogućnost da parkirate bez dnevne lutrije i bez dodatnog kredita za garažu. Uz to dolaze i manje gužve, pristupačnije saobraćajnice i koliko-toliko normalniji svakodnevni život. Jer nije poenta živeti u centru ako vam pola dana ode na kruženje oko bloka u potrazi za mestom.
Građani koji planiraju kupovinu nekretina suočavaju se sa trkom jer faktor čekanja više nije na listi jer cene nekretnina ubrzano rastu i svaka kupovina „danas“ već je ušteda ili moguća zarada koja i nije mala. Neke agencije najavljivale su stagnaciju ili blagi pad ali sada se sučavaju svi koji su hteli da kupe nekretninu u Beogradu da postaje samo san.
Zaključak je prilično jasan: tržište se ne seli samo zbog cena — seli se zbog kvaliteta života. A kad parking postane faktor odluke, znaš da je tržište odavno izgubilo kontakt sa realnošću.
